Nijedna čaša što se pije,
nijedna trobojka što se vije,
                                    naša nije.

Zdravo da si mi Zagorče crni,
lukavi, zloslutni, tvrdoglavi,
                                    ja te volim.

Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka,
svakog ću brata, što zaseo čeka,
                                    da prebolim.

Zdravo, svi, redom, gustih obrva,
mutna oka, tužnih pesama,
                                    strašna braća.

Ista je naša psovka prva,
nož i devojka nasred sela
                                  i stid domaća.

Zdravo, naše obesne žene!
Istom su suzom, bolom i strašću
košulje i svadbe nam izvezene.

A svetkovina što vino pije,
slave i crkve šta nas se tiču?
Suza sa oka još kanula nije,
još telali mesto mrtvih viču.

Zdravo, na domu mrki pogledi,
                                mržnja i svađa.
Zdravo, u sramu, pokoru, bedi,
                               braća smo, braća!

Zagreb, 1918.