Testamentom Vidosave Crnjanski (1894-1978), udove Miloša Crnjanskog, koji je ona sačinila 6. jula 1978. god, određeno je da Fondom, odnosno Zadužbinom Miloša Crnjanskog, upravlja Upravni odbor. Prva tri člana Upravnog odbora odredila je sama Vidosava Crnjanski: Nikolu Miloševića, profesora književnosti Univerziteta u Beogradu, Borislava Mihajlovića Mihiza, književnika i Veljka Kovačevića, advokata. Njima su se potom pridružili još Boško Petrović (Matica srpska), Miloš Stambolić (Nolit), i Milorad Đurić (Srpska književna zadruga) i Vladimir Stojšin (Udruženje književnika Srbije). Ovih sedam imena činila su prvi Upravni odbor Zadužbine, koji je za svog predsednika, 7. juna 1980. godine, izabrao Nikolu Miloševića, koji je tu dužnost obavljao do kraja svoga života. Posle smrti Veljka Kovačevića, Vladimira Stojšina i Boška Petrovića, za nove članove Upravnog odbora izabrani su Rade Mikijelj, Đorđije Vuković i Božidar Kovaček. A kako je Nolit odustao od koprodukcije na kritičkom izdanju Dela Miloša Crnjanskog, a ovom projektu pristupio BIGZ, na mesto Miloša Stambolića (Nolit) izabran je Dimitrije Tasić (BIGZ). Kada se, iz zdravstvenih razloga, Rade Mikijelj povlači iz Upravnog odbora, zamenjuje ga Ivan Janković. Zbog sve značajnijeg učešća u ostvarenju projekta Dela Miloša Crnjanskog, u Upravni odbor ulazi i Vladimir Dimitrijević (L’Age d‘Homme, Lausanne), a posle ostavke Đorđija Vukovića, novi predstavnik Udruženja književnika Srbije u Upravnom odboru postaje Srba Ignjatović.

* * *

MILO LOMPAR – PREDSEDNIK 
ZADUŽBINE MILOŠA CRNJANSKOG

Upravni odbor Zadužbine Miloša Crnjanskog, na sednici održanoj 22. marta 2007. godine, kojom je predsedavao potpredsednik Zadužbine dr Ivan Janković, jednoglasno je za novog predsednika Zadužbine izabrao dr Mila Lompara, profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, uglednog pisca i izuzetnog poznavaoca dela Miloša Crnjanskog.

Milo Lompar je rođen 1962. godine u Beogradu. Završio je Grupu za jugoslovenske književnosti i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao sa tezom o „Istorijskom, poetičkom i književnom nasleđu XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog“, pred komisijom koju su činili akademik Nikola Milošević, prof. dr Jovan Deretić i prof. dr Novica Petković. Na Filološkom fakultetu u Beogradu je profesor za Srpsku književnost XVIII i XIX veka i Kulturnu istoriju Srba.

Bio je generalni direktor Politike a. d. (2005-2006).

Objavio je sledeće knjige: O završetku romana (Smisao završetka u romanu „Druga knjiga Seoba“ Miloša Crnjanskog) (Nagrada „Stanislav Vinaver“), Moderna vremena u prozi Dragiše Vasića, Njegoš i moderna, Crnjanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri „Romana o Londonu“) (Nagrada „Đorđe Jovanović“), Apolonovi putokazi (Eseji o Crnjanskom) (Nagrada „Laza Kostić“).

Lepa simbolika izbora Mila Lompara za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog je i u tome što je on još kao maturant (1980) dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda za maturski rad posvećen Drugoj knjizi Seoba Miloša Crnjanskog, a kao student (1983) i nagradu „Stražilovo“, koju dodeljuje Zadužbina Miloša Crnjanskog, za dva ogleda posvećena poslednjoj glavi romana Druga knjiga Seoba.

Prethodni predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, od osnivanja Zadužbine, 1980, pa do svoje smrti, bio je akademik Nikola Milošević.

* * *

Od 2007. godine sastav Upravnog odbora čine: