Песма недеље

 

Милош Црњански

 

ВОЈНИЧКА ПЕСМА

Нисам ја за сребро ни за злато плако,
              нити за Душанов сјај.
Не бих ја руком за царске дворе мако,
              за онај блудница рај. 

А шта је мени до тих мраморних двора
              тучног поноћног сата,
што очима слепим одбијати мора,                                                  сестри срамној од брата? 

А шта је мени до велможа у свили,
              са соколом на руци?
Отац ми је себар што на точку цвили,
              а кћер ми глођу вуци. 

Баш ништа ме за цркве душа не боли,
              за силнога цара дом.
За грчке иконе полегуша голих
              у робовском храму мом. 

Дао је њиној души опроштај
              гуслара сељачки пој.
У њивама ми је сахрањен лелек тај,
              у проклети вечан зној.

Нисам ја за сребро ни за злато плако,
             нити за Душанов сјај.
Не бих ја руком за царске дворе мако,
             за онај блудница рај.

***