Песма недеље

 

Милош Црњански

 

ПОВОРКА

При крају младости тек
      тешко, чудно, обузе ме љубав. 

Прво ми се у блуди нешто јави,
      бело и мирно, као далеко стадо.
После се сусретох са трешњом,
      и, као у фрулу, свирах,
            у један поток плави. 

Дух ми је изгубио, тако, снагу.
      а тело се испунило
            неком ломношћу.
зажелео сам да милујем руком
      пругу видика, бистру и благу. 

Мисли ми јасне ишчезнуше,
      у непрекидном смешењу тамном.
А полако се скупише, са свих страна,
      поворке процвалих трешања,
      да пођу, пођу, са мном. 

Пред њима, насмешен,
      са брда на брдо,
      са реке на реку,
            ето, ја,
      збуњен и безбрижан,
      играјући,
      поскакујући.

1924.

***